О књизи: 2016 / Шта ако свако од нас има своје, своје време, није повезано са другим људима? Чак и „ако” нема потребе, није потребна никаква фантастична претпоставка – ми већ дуго живимо у свом ритму. Не верујете ми? Да ли сте икада ухватили себе како мислите да време пролази неподношљиво споро, а да они око вас то нису ни приметили? Нисте ли икада завидјели некоме ко за истих 24 сата у дану снађе невјероватну количину – или, напротив, нисте били изненађени што неко пушта да му вријеме клизи кроз прсте као пијесак, а не успијева било шта, Иана Дубинианскаиа ставља у први план вредност свог романа као ресурса - али тек онда да доведе у питање ову вредност са научном строгошћу и уметничком вештином. Да ли је друштво победничког личног времена утопија или дистопија? Одвајајући своје време од других људи, приближавамо ли већи просперитет или катастрофу? Да ли је добро или лоше што свако од нас заиста има своје време??